Baza znanja

Po pravilu, polaganje se otpočinje od sredine sobe. Veliki prostor je neophodno podeliti na manje prostorije. Nakon toga, ponovo počinjete sa polaganjem od sredine manje prostorije.

Figure 1: Prikaz postavljanja poda

Za prostorije koje su manje od 40m2, preporučujemo lepljenje 1m bakarne trake na podlogu, električar povezuje slobodan kraj za uzemljenje. Za prostorije veće od 40m2: postavite mrežu od bakarnih traka unakrsno, otprilike na udaljenosti od 6m jednu od druge. Svako presecanje treba da bude probušeno ekserom ili šilom kako bi se obezbedio dobar kontakt. Ovakvu mrežu potrebno je povezati sa nekoliko tački uzemljenja.

Otprnost sistema bakarnih traka se vrlo lako može izmeriti i proveriti sa instrumentom za merenje otpora. Takođe, moguće je koristiti i veoma jednostavne sprave, kao recimo zujalice.

Slika 8: Testiranje provodljivosti bakarne mreže

Tačke za uzemljenje u obavezi su da obezbede vlasnik zgrade, podizvođač-električar, ili arhitekta mnogo pre nego sam podopolagač.

Obično se bakarna traka/mreža povezuje sa normalnim električnim instalacijama u zgradi. U visoko ‘ESD’ – osetljivim prostorijama, kao što su montažne linije ili proizvodnja elektronskih komponenti i slično, procedura obuhvata i odvojeno, „ekvipotencijalno“ uzemljenje, koje obezbeđuje krajnji korisnik. U svakom slučaju, uzemljenje mora u potpunosti da bude kompatibilno sa lokalnim elektro-građevinskim kodeksima i regulativama.

1 – Prajmer i elektro-provodno lepilo preko cele površine poda
2 – Bakarna traka, otprilike 1m
3 – Zalepite bakarnu traku za zid
4 – Zidna utičnica sa uzemljenjem

Slika 4: Primer povezivanja elektro provodnog poda za uzemljenje

Ukoliko je prvo potrebno prajmerom premazati pod, nanesite elektro-provodni prajmer pre nego što nanesete lepilo. Prajmer je crn, na vodenoj bazi, sa elektro-statičkim otporom manjim od 10E5 oma. Nanosi se rolerom, sve dok površina ne dobije jaku, ujednačenu crnu boju. Prajmer se suši za otprilike 3 sata (u zavisnosti od vlažnosti vazduha i temperature) i zatim je spreman za nanošenje lepila.

Elektro provodne ploče polažu se uz pomoć elektro-provodnog lepila. Ovo vodo-akrilno lepilo sadrži grafitna vlakna i ima otpor manji od 10E5 Oma. Aplicira se lopaticom za lepak B2 kako bi se obezbedilo što bolje nanošenje lepka. Potrošnja lepka je oko 250-300 gr/m2.

Kada je prajmer suv, možete započeti polaganje elektro provodnog poda.
Za kvalitetnu postavku ploča, preporučujemo da se izmeri temperatura sobe i podloge, kao i da se ploče izvesno vreme ostave u toj prostoriji kako bi se prilagodile temperaturi. Preporučena temperatura sobe na kojoj je potrebno čuvati ploče bar 72 sata pre, u toku i nakon polaganja, je 20oC.

Slika 9: Kombinovani termometar za pod i vazduh

Ploče se polažu odmah nakon nanošenja lepila. Ne smete dopustiti da se vlažno lepilo osuši. Ukoliko nanesete lepilo na manje od 70% površine poleđine ploče, može doći do porasta otpora.
Usled vlažnog lepila može se desiti da ploče koje su postavljene u središnjem delu sobe počnu da ‘šetaju’ dok se postavljaju okolne ploče. Ukoliko se ovo dogodi, nanesite lepilo i na podlogu i na središnji deo ploče pomoću ravne lopatice i pustite da se osuši. Na ovaj način, ploče u sredini će prionuti za tlo tako da polaganje ostalih ploča na vlažno lepilo neće predstavljati problem.
Tokom polaganja, podopolagači bi trebali da vode računa o tome da ne izlažu ploče dodatnom pritisku svojim kolenima. U tom smislu, potrebno je da nose štitnike za kolena. Takođe, prljavština na prajmeru, kao što su čestice peska, umanjuju kontaktna svojstva lepila. U prostorima gde se upotrebljavaju teška vozila, neadekvatno zalepljena podna obloga može predstavljati veliki problem u budućnosti.

Poleđina ploča je jasno označena strelicama koje trebaju da prate smer polaganja

Preko elektro provodnog poda se prelazi metalnim valjkom dok je lepak još uvek vlažan. Nežno podignite jednu ploču da proverite vlažnost na poleđini. Lepilo zahteva vreme vezivanja od najmanje 24 sata pre nego što po postavljenom podu može da se hoda ili da se isti vari.
Vreme koje je potrebno da bi se lepak u potpunosti stegao zavisi od:

• moći upijanja i temperature prajmera (ukoliko se koristi)
• relativne vlažnosti
• temperature podloge i njene vlažnosti

Elektro provodni pod obično ne zahteva varenje. Ukoliko je ploča pravilno položena i preko nje se pređe valjkom u smeru koji je naznačen, moguće je da se on uglača suvom krpom. Međutim, ukoliko se radi o operacionim salama ili industrijskim aplikacijama sa visokim higijenskim zahtevima, varenje je preporučljivo. Time će se sprečiti taloženje prašine po sastavima ili oštećenje lepila dezinfekcionim sredstvima.
Pre nego što se zavare, između ploča se pravi kanal dubine do 2/3 debljine poda pomoću freze, a zatim se nanosi pvc elektroda aparatom za varenje. Važno je da se višak ove pvc elektrode za varenje odstrani neposredno posle varenja. U tu svrhu koristi se specijalan srpasti nož. Nakon što se pvc elektroda za varenje potpuno ohladi, vrši se finalna obrada vara pomoću ovog srpastog noža.

Uklonite višak lepila sa površine ploča. Obično se ovo obavlja jednostavnim čišćenjem vlažnom krpom ili hrapavim ručnim jastučićem. U svakom slučaju, izbegavajte upotrebu bilo kog sredstva za čišćenje ili rastvora ukoliko je lepilo još uvek vlažno. Čim se ukloni višak lepila, ploče se mogu dodatno očistiti ukoliko klijent to zahteva. Svako održavanje poda se obavlja uz minimalnu količinu vode.
Elektro provodni pod je koncipiran tako da čišćenje i održavanje ne zahtevaju bilo kakav zaštitni sloj ili polimer. Budite svesni toga da zaštitne emulzije mogu uzrokovati povećanje otpornosti od 10-30 puta. To je i razlog zbog koga postavljeni pod koji treba da ima otpornost od 10E6 Oma, može ponekad da očitava otpor od 10E8 oma.

Ne postoji jedan univerzalno prihvaćeni metod kojim se meri otpornost nakon postavljanja poda. Dve najčešće korišćene metode u U.S. su ANSI/ESD 7.1 i ASTM F150, a u Evropi je to DIN 51953. Korisnik mora da specificira standard koji želi da koristi prilikom merenja otpornosti poda. Ovi standardi obuhvataju test napona, elektroda, metoda koje se koriste, i tačaka na kojima se merenje obavlja.
Pri velikim instalacijama, uobičajeno je da se mere tačke preseka na zamišljenoj mreži. Nije od važnosti da li su takve tačke označene sa velikom preciznošću. Varijacije u očitavanju otpora na različitim tačkama su normalne.
Izmerene vrednosti otpornosti trebalo bi snimiti, i izračunati prosečne i srednje vrednosti. Testni podaci moraju da sadrže tačke sa visokom otpornošću, niskom otpornošću, sredstvima i prosecima.

U određenim slučajevima, preporučujemo pojedinačno testiranje ploča na licu mesta pre montaže. Površina ploča mora da bude čista. Položite ploču elektro provodni pod preko mokre krpe. Mokra krpa simulira provodni lepak koji se koristi da se zalepe ploče. Simulirajte uzemljenje tako što ćete povezati kraj mokre krpe za merni instrument. Dalji postupak merenja izvedite po uputstvu koje je prikazano u daljem tekstu.

Vrednosti koje se dobiju na ovaj način, nisu istovetne sa laboratorijskim merenjima koja se sprovode na uobičajeni način sa standardnom mernom opremom.

1 – Elektrode: ca.1Kg/dia.5cm/provodna guma
2 – Elektroda na zemlji: čelična ploča veća nego ploča poda
3 – Veza između čelične ploče i ploče poda: tečna fabrička ili grafitna košuljica

Slika 11: Merenje otpora na još neinstaliranoj ploči u skladu sa DIN-51953

Pre nego što počnete, proverite da li je merni instrument kalibriran i pripremljen u skladu sa instrukcijama proizvođača.

Veoma je bitno da elektroda (u skladu sa standardima) ima dobar električni kontakt sa podom. Pojedini kriterijumi (npr. ASTM F150) savetuju prekrivanje donjeg dela elektrode aluminijumskom folijom. Ovo nije u potpunosti zadovoljavajuće, jer se nedostaci prajmera ili neravnine na površini poda ne mogu nadomestiti na ovaj način. Preporučljivija je upotreba provodne gume, kao što zahteva ANSI/ESD 7.1.

Prašina ili prljavština mogu biti jaki izolatori. Stoga, tačke koje se mere moraju biti detaljno očišćene. Ukoliko je potrebno, koristite abraziv. Takođe, svaki površinski premaz mora biti u potpunosti uklonjen.

Izraz ‘površinski otpor’ je zapravo malo zbunjujući. Upotrebom 2 identične elektrode u skladu sa kriterijumima ne meri se otpor površine, već samo otpor između dve tačke na površini. Za ovakvo merenje, dve elektrode se postavljaju na površinu materijala i na udaljenosti koja je propisana. Primenjuje se određeni napon, nakon čega se meri otpor.

Slika 12: Merenje otpora od tačke do tačke na površini poda

Drugi način merenja otpora se sprovodi od površine materijala do tla ili tačke uzemljenja. Jedna elektroda se postavi na površinu materijala, a druga konekcija ide do tačke u kojoj je pod povezan sa tlom. Ukoliko se toj konekciji ne može pristupiti, možete upotrebiti bilo koju dostupnu tačku na tlu.
Ukoliko je polaganje elektro provodnog poda izvedeno na pravilan način, otpor bi trebao da bude u saglasnosti sa vrednostima koje su specificirane za taj proizvod. Moguća odstupanja se pojavljuju ukoliko se primenjuju neadekvatne merne tehnike ili je pod postavljen na neodgovarajući način.